,,Рат и мир" Л. Н. Толстој
Лав Николајевич Толстој рођен је 1828. године у Јасној Пољани, месту у близини Москве, тада другом по важности граду у Русији, као старе руске престаонице, одмах иза Петровграда, престаонице од времена цара Петра Великог, који ју је изградио у част своје победе над Швеђанима у Северном рату (1700-1721) и изласка Русије на Балтичко море. Умро је 1910. године, пазите ово - на железничкој станици. Његова дела припадају епохи реализма.
Толстој је носио титулу грофа и потицао је из угледне и богате руске племићке породице. Отпочео је студије права и оријенталних језика на Казанском универзитету, али је оцењен као недовољно способан младић, па их напушта и враћа се у своје родно место. 1851. заједно са својим братом приступио је руској армији, тада почење и да пише. С обзиром да је потицао из племићке породице, његово антиратно расположење и разумевање положаја подјармљеног народа приписује се управо његовом ступању у војску и путовањима на Запад, која су му омогућила упознавање западњачке културе и обичаја. На једном од својих путовања упознао се и са Виктором Игоом, па је имао ту част да буде један од првих људи који су прочитали Игоово највредније дело - ,,Јадници".
Толстојева најпознатија дела свакако су ,,Ана Карењина" и ,,Рат и мир". Побројаћу и остале романе: ,,Детињсто" ,,Дечаство" и ,,Младост", ако се не варам ови се романи углавном штампају заједно. Даље: ,,Породична срећа" ,,Козаци" ,,Смрт Ивана Илича" ,,Кројцерова соната" ,,Васкрсење" и ,,Хаџи Мурат". Писао је и приповетке, али и научна дела и полемике. Као што је наглашено у наслову, ова објава бавиће се приказивању једног од најобимнијих светских романа - ,,Рат и мир".
О Толстоју је можда најлепше речи написао још један велики руски писац Антон Павлович Чехов ,,Када литература поседује Толстоја, лако је и пријатно бити писац; чак и када знате да ништа нисте постигли и још увек не остварујете ништа, то није тако страшно како би иначе било, јер Толстој постиже за све. Оно што он ради служи да оправда све наде и тежње уложене у књижевност."
Роман ,,Рат и мир" састоји се из четири књиге и завршног епилога. Издавао се у периоду од 1865-69. Не желим да описујем радњу сваке књиге понаособ, како је не бих превише откривала, о детаљима можемо дискутовати у коментарима и порукама. Књигу коју ја поседујем издала је издавачка кућа ,,Вулкан" и све 4 књиге обједињене су у њој. Фонт је, као што и претпостављате прилично ситан, али је цена јако приступачна, тако да имате моју препоруку и за конкретно издање са слике испод.
Радња је смештена у Русији са почетка 19-ог века. Не морате бити велики познавалац историје да би знали да је у то време руска спољна политика у највећој мери окренута ка сукобима са француским императором Наполеоном. У том периоду вођен је и руско-турски рат, завршен миром у Букурешту 1812. (сетимо се Првог српског устанка и руско-српског ратовања са Османским царством). Исте године Наполеон отпочине поход на Русију, у којем је стигао до Москве, чак је успео и да заузме сам град. Зашто вам пишем о историји? Један од тачних одговора био би - зато што са историчар, али то није потпуна истина у овом случају. Наиме, сматрам да би свако ко крене са читањем овог дела требало да познаје најзначајније историјске догађаје овог врема како би уопште могао да схвати и саму радњу романа. Јер како сам назив каже, у роману се говори о рату, где се убраја ратовање са Наполеоном у Европи, али понајвише његов поход на Русију. Али и о миру, у годинама примирја, али и животу цивила за време рата. Већина најистакнутијих личности у роману такође учествује у овим ратовима и биткама које Толстој са доста пажње и познавања описује и дочарава читаоцима.
Најзначајнији ликови романа су:
кнез Андреј Болконски - мени лично најдражи лик. Човек племићког рода, изузетан официр, у вечитој потрази са срећом и правим смислом живота.
Марија Болконска - сестра кнеза Андреја, побожна и високо морална особа, једини лик чији су поступци промишљени, несебични и ван сваке осуде.
Пјер Безухов - ванбрачни син једног од најбогатијих људи у Русији тога доба, а након његове смрти и једини наследник свог богатства. Његов лик се може узети као централни лик романа, чија је судбина на неки начин повезана са готово свим осталим ликовима. Добродушан и расејан младић, стално ће упадати у разне невоље, али ће га из свих спасавати његово чисто срце.
Породица Ростов - буквално сви чланови ове породице су изузетно значајни ликови, али најистакнутију улогу свакако имају Наташа и Николај. Наташа је прелепа, млада девојка, весела и позитива, у сталној потрази са правом љубављу. Николај је млад и амбициозан официр, подложан туђем мишљењу, а самим тим и особа која често мења осећања, ставове и животне планове.
Ту је и породица Курагин, са буквално ниједним чланом иоле драгим, од кнеза Василија, главе породице, до најмлађег сина Антоана, сви су изузетно негативни ликови, оличење оних имућних продица које своје богатство стичу разним сплеткама и нечасним делима.
Заправо, ликова у роману заиста има јако много, негде сам прочитала да се јавља чак њих 580, што не могу да тврдим, јер има доста оних са, да тако кажем, епизодним улогама.
Многи ликови су, што је мени посебно драго, историјске личности, попут славног генерала Кутузова и цара Александра I Романова, и наравно Наполеона. Верујем да би се Толстој љутио због значаја који сам управо придала Наполеону, јер га он лично није сматрао толико великим, генијалним, како се на њега гледа у историографији. С обзиром на своја антиратна расположења много већи значај придавао је генерала Кутузову, скромном човеку, чврсте воље, али великог срца. Главну разлику коју наводи да постоји између њега и Наполеона јесте та што би Наполеон зарад славе и моћи жртвовао небројенo много људских живота, док је Кутузов рат водио са циљем да сачува што више глава својих војника. Иначе, у више наврата Толстој оштро критикује и историографију и историчаре, што ми је било јако интересантно читати. У оном најважнијем сам сагласна с њим, историја се у највећем проценту бави најзначајнијим личностима и догађајима, а тако мало обичним људима. Што је велика неправда, јер како Толстој каже, битку не добија војсковођа, већ војска, дакле обични војници су ти који дају своје животе и одузимају туђе зарад неких виших циљева људи којима су подчињени. Због његове перцепције о нечовечном ратовању, и апела за мир, још већи је постао у мојим очима. Свакако, са неким његовим ставовима, моји се не поклапају, али то ћу оставити за неку могућу дебату у будућности.
Када изоставимо ратне сукобе, радња се претежно одвија у Петровграду и Москви, као и селима у близини ових градова у којима су ове племићке породице, из којих и потичу главни ликови, имали своја имања и на којима су често боравили. Сви важни ликови су наравно племићког порекла, и то немој да вас чуди, говоримо о Русији с почетка 19-ог века. Остало становништо је у огромном броју случајева било зависно сељаштво, чинили су га неписмени људи, везани за власника имања која су обрађивали, без икаквих права и могућности да свој положај промене.
Кроз развој њихових односа Толстој говори о пријатељству, љубави... Веома важан мотив су и породични односи, који су у свакој од породица потпуно другачији и на потпуно другачији начин се одражавају на судбину њених чланова. Често се наизлази и на филозофска размишљања о животу, на разговоре о смислу живота... Присутан је јако и религијски мотив, као и размишљања о постојању виших сила, бога, судбине... Заступљено је заиста јако много тога, што није ни чудно с обзиром на обимност самог дела. Зато је моја топла препорука за све вас да се његовим читањем кренете онда када знате да ћете имати довољно слободног времена барем у наредних месец дана, јер овакво остварење заслужује вашу апсолутну пажњу.
С обзиром да је у питању врхунски класик, са много дубокоумних тема, које у великој мери детаљно обрађује, мени је читање ишло много брзже него што сам очекивала, претпостављам зато што ми одговара његов стил писања, који је по мом мишљењу читак, без метафора и ,,филозофирања" без неке стваре потребе.
Постоји ипак једна група људи којој не бих препоручила читање оваквог дела, то су сви они који су читајући ,,Ану Карењину" говорили како јој хаљину описује на 10 страна и сл. јер ако су вам детаљи сметали у том роману, сметаће вам и у овом. На моју срећу, мени детаљи служе за што боље упознавање карактера ликова, и заиста уживам у стварању слике у глави на основу тих описа. А Толстој је прави геније када је разрада личности његових јунака у питању, једини који то можда чини боље од њега, по мом мишљењу, јесте Достојевски.
Хвала свима који су прочитали на издвојеном времену,
ваш Тајанствени свет књига
Роман ,,Рат и мир" састоји се из четири књиге и завршног епилога. Издавао се у периоду од 1865-69. Не желим да описујем радњу сваке књиге понаособ, како је не бих превише откривала, о детаљима можемо дискутовати у коментарима и порукама. Књигу коју ја поседујем издала је издавачка кућа ,,Вулкан" и све 4 књиге обједињене су у њој. Фонт је, као што и претпостављате прилично ситан, али је цена јако приступачна, тако да имате моју препоруку и за конкретно издање са слике испод.
Радња је смештена у Русији са почетка 19-ог века. Не морате бити велики познавалац историје да би знали да је у то време руска спољна политика у највећој мери окренута ка сукобима са француским императором Наполеоном. У том периоду вођен је и руско-турски рат, завршен миром у Букурешту 1812. (сетимо се Првог српског устанка и руско-српског ратовања са Османским царством). Исте године Наполеон отпочине поход на Русију, у којем је стигао до Москве, чак је успео и да заузме сам град. Зашто вам пишем о историји? Један од тачних одговора био би - зато што са историчар, али то није потпуна истина у овом случају. Наиме, сматрам да би свако ко крене са читањем овог дела требало да познаје најзначајније историјске догађаје овог врема како би уопште могао да схвати и саму радњу романа. Јер како сам назив каже, у роману се говори о рату, где се убраја ратовање са Наполеоном у Европи, али понајвише његов поход на Русију. Али и о миру, у годинама примирја, али и животу цивила за време рата. Већина најистакнутијих личности у роману такође учествује у овим ратовима и биткама које Толстој са доста пажње и познавања описује и дочарава читаоцима.
Најзначајнији ликови романа су:
кнез Андреј Болконски - мени лично најдражи лик. Човек племићког рода, изузетан официр, у вечитој потрази са срећом и правим смислом живота.
Марија Болконска - сестра кнеза Андреја, побожна и високо морална особа, једини лик чији су поступци промишљени, несебични и ван сваке осуде.
Пјер Безухов - ванбрачни син једног од најбогатијих људи у Русији тога доба, а након његове смрти и једини наследник свог богатства. Његов лик се може узети као централни лик романа, чија је судбина на неки начин повезана са готово свим осталим ликовима. Добродушан и расејан младић, стално ће упадати у разне невоље, али ће га из свих спасавати његово чисто срце.
Породица Ростов - буквално сви чланови ове породице су изузетно значајни ликови, али најистакнутију улогу свакако имају Наташа и Николај. Наташа је прелепа, млада девојка, весела и позитива, у сталној потрази са правом љубављу. Николај је млад и амбициозан официр, подложан туђем мишљењу, а самим тим и особа која често мења осећања, ставове и животне планове.
Ту је и породица Курагин, са буквално ниједним чланом иоле драгим, од кнеза Василија, главе породице, до најмлађег сина Антоана, сви су изузетно негативни ликови, оличење оних имућних продица које своје богатство стичу разним сплеткама и нечасним делима.
Заправо, ликова у роману заиста има јако много, негде сам прочитала да се јавља чак њих 580, што не могу да тврдим, јер има доста оних са, да тако кажем, епизодним улогама.
Многи ликови су, што је мени посебно драго, историјске личности, попут славног генерала Кутузова и цара Александра I Романова, и наравно Наполеона. Верујем да би се Толстој љутио због значаја који сам управо придала Наполеону, јер га он лично није сматрао толико великим, генијалним, како се на њега гледа у историографији. С обзиром на своја антиратна расположења много већи значај придавао је генерала Кутузову, скромном човеку, чврсте воље, али великог срца. Главну разлику коју наводи да постоји између њега и Наполеона јесте та што би Наполеон зарад славе и моћи жртвовао небројенo много људских живота, док је Кутузов рат водио са циљем да сачува што више глава својих војника. Иначе, у више наврата Толстој оштро критикује и историографију и историчаре, што ми је било јако интересантно читати. У оном најважнијем сам сагласна с њим, историја се у највећем проценту бави најзначајнијим личностима и догађајима, а тако мало обичним људима. Што је велика неправда, јер како Толстој каже, битку не добија војсковођа, већ војска, дакле обични војници су ти који дају своје животе и одузимају туђе зарад неких виших циљева људи којима су подчињени. Због његове перцепције о нечовечном ратовању, и апела за мир, још већи је постао у мојим очима. Свакако, са неким његовим ставовима, моји се не поклапају, али то ћу оставити за неку могућу дебату у будућности.
Када изоставимо ратне сукобе, радња се претежно одвија у Петровграду и Москви, као и селима у близини ових градова у којима су ове племићке породице, из којих и потичу главни ликови, имали своја имања и на којима су често боравили. Сви важни ликови су наравно племићког порекла, и то немој да вас чуди, говоримо о Русији с почетка 19-ог века. Остало становништо је у огромном броју случајева било зависно сељаштво, чинили су га неписмени људи, везани за власника имања која су обрађивали, без икаквих права и могућности да свој положај промене.
Кроз развој њихових односа Толстој говори о пријатељству, љубави... Веома важан мотив су и породични односи, који су у свакој од породица потпуно другачији и на потпуно другачији начин се одражавају на судбину њених чланова. Често се наизлази и на филозофска размишљања о животу, на разговоре о смислу живота... Присутан је јако и религијски мотив, као и размишљања о постојању виших сила, бога, судбине... Заступљено је заиста јако много тога, што није ни чудно с обзиром на обимност самог дела. Зато је моја топла препорука за све вас да се његовим читањем кренете онда када знате да ћете имати довољно слободног времена барем у наредних месец дана, јер овакво остварење заслужује вашу апсолутну пажњу.
С обзиром да је у питању врхунски класик, са много дубокоумних тема, које у великој мери детаљно обрађује, мени је читање ишло много брзже него што сам очекивала, претпостављам зато што ми одговара његов стил писања, који је по мом мишљењу читак, без метафора и ,,филозофирања" без неке стваре потребе.
Постоји ипак једна група људи којој не бих препоручила читање оваквог дела, то су сви они који су читајући ,,Ану Карењину" говорили како јој хаљину описује на 10 страна и сл. јер ако су вам детаљи сметали у том роману, сметаће вам и у овом. На моју срећу, мени детаљи служе за што боље упознавање карактера ликова, и заиста уживам у стварању слике у глави на основу тих описа. А Толстој је прави геније када је разрада личности његових јунака у питању, једини који то можда чини боље од њега, по мом мишљењу, јесте Достојевски.
Хвала свима који су прочитали на издвојеном времену,
ваш Тајанствени свет књига
Коментари
Постави коментар