,,Prohujalo s vihorom" Margaret Mičel

 

O životu Margaret Mičel nisam uspela da pronadjem mnogo podataka. Rođena je u u Atlanti 1900. godine, a već 1949. gine u saobraćajnoj nesreći. Iza sebe je ipak ostavila jedno veliko delo, po kojem će zauvek ostati upamćena i kroz koje će živeti večno. Radi se o romanu ,,Prohujalo s vihorom“.

Na Laguninom sajtu uspela sam da pronadjem intervju koji je Margaret dala 1936. godine. Ona u intervjuu objašnjava razloge i motive koji su joj služili u pisanju romana. I sama rodjena u Atlanti smatrala je da ono što je ova tada varošica značila za Gradjanski rat u Americi 60-ih godina 19. veka treba ostati zabeleženo, pa je to i učinila. Od srca vam preporučujem da pročitate ovaj intervju i saznate kako je teklo pisanje ovog romana, kao i to kojim se razlozima vodila Margaret u njegovom pisanju. (link: https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-margaret-micel-americka-buntovnica-intervju-iz-1936-godi-unos-1069.html)

Roman počinje scenom u kojoj se glavna junakinja Skerlet O'Hara susreće sa dvojicom svojih prijatelja braćom Tarlton, koji su ponovo izbačeni sa studija, ali su zbog toga delovali vrlo zadovoljno, jer nisu mnogo polagali na obrazovanje. Uvidjamo da obrazovanje ni samu Skerlet ne zanima uopšte i da ona od života želi samo uživanja i zabave. Svi kasniji događaji biće prouzrokovani tračem koji joj braća Tarlton prenose, da se Ešli Vilks ženi svojom rođakom Melani. Saznajemo da je i sama Skerlet, zaljubljena u Ešlija. 

U pozadini se na početku romana prikazuju orgomne plantaže pamuka i Tara, plantaža Skerletinog oca, koji je pobegavši iz Irske došao u Ameriku i ovde svojom hrabrošću i sposobnošću zaradio bogatstvo. Zanimljivo je čitati o odnosima belih ljudi i njihovih slugu, ljudi tamne puti. Margaret nam ovaj odnos prikazuje kao odnoso većeg i manjeg staleža, gde vlada uzajamno poštovanje. Ponašanje gospodara prema svojim robovima ni u jednom trenutku ne dostiže ono što bi se očekivalo od robovlasničkog društva. Oduševilo me je to što su u ovom romanu neke stvari predstavljene na mnogo drugačiji način od onoga kako mi na njih gledamo danas. Verujem da je upravo to razlog što se ovo delo ponovo ne ekranizuje na neki način.

Kasnije, po izbijanju Gradjanskog rata, Skerletina lična priča prati i priču na frontu, razmišljanja ljudi, ponašanje vojnika. Provlače se i politička pitanja, što romanu daje znatnu dozu ozbiljnosti. Nemojte ni na trenutak da pomislite da je bilo koja od ratnih ili socijalnih tema suvoparna, ne, u ovom romanu nema ni jedne jedine suvopane rečenice, kamo li većih delova, sve se to odlično uklapa u priču i objašnjava kroz nju.

Posleratni period takodje je besprekorno prikazan, sama autorka priznala je da je dosta istaživala i govorila sa veteranima kako bi na pravi način prikazala period Rekonstrukcije i sve nevolje koje je stanovnicima Džordžije donelo oslobodjenje dotadašnjih robova i veliki priliv stanovništva sa severa. Danas bi se očekivalo da su ljudi crne puti ovo oslobodjenje dočekali oduševljeno, da su se borili za njega... Zapravo ne, baš suprotno. Fascinantna mi je bila scena u kojoj Skerlet razgovara sa ženom sa severa koja traži dadilju za svoju decu, i Skerlet joj predlaže da ume neku crnu ženu. Žena sa severa je zgranuta i naziva sve crne ljude pogrdnim imenima i govori kako im nikada ne bi poverila svoju decu. A upravo su ljudi sa severa pokrenuli rat kako bi te iste crne ljude, kojih se gade, oslobodili. Politika, interesiii, nema tu nikakve humanosti, samo nam ,,mažu“ oči. 

Roman je prepun shvatanja tadašnjih ljudi, koja su toliko puna predrasuda da ja nisam mogla da verujem čime su se sve oni opterećivali. Živeti po njihovim standardima mi je nezamislivo. Verovatno bih i ja bila na Skerletinom glasu da sam okružena onakvim shvatanjima kako bi trebalo živeti.

I za kraj prikaz glavnih likova. Ovde će se možda podkrasti i neki sitan spojler, pa ukoliko ih ne volite prestanite sa čitanjem.

Skerlet O'Hara – skoro me jedan glavni lik nije ovako nervirao. Ona je jedna razmažena mlada bogatašica, nezrela, inteligentna, ali bez trunke obrazovanja, znanja, često bez morala i ikakvih principa. Sebična do bola, neempatična, drska... Egoista sa zastavom. Ali i hrabra, otresita, sposobna mlada žena. Uporna i spremna da se bori za sebe. Prepuna predrasuda, ali samo prema drugim ljudima. Silno vezana za svoje poreklo i svoj dom. Osim sebe, iskreno je volele samo još Taru. Čuvena je po izjavama kojima je bežala od same sebe ,,O tome ću misliti sutra" i ,,Sutra je novi dan".

Ret Batler – ratni profiter, čovek lakog morala, ali ogromnog srca. Obožavam ovakve likove. On je pun mana, ali ih je i te kako svestan. Ne obazire se ni najmanje na društvo i njegove sitne pakosti. Šarmantan, neizmerno duhovit, prepun harizme. Mislim da sam se zaljubila u ovog divnog čoveka.

Ešli Vilks – ako mi se neki lik u romanu gadio onda je to prokleti Ešli. Obrazovan, fin i ugledan gospodinčić pre rata, nakon njega postaje jedan veliki nesposobnjaković i kukavica. Užasan lik, koji samo blebeće o prošlim danima, o svojoj potrebi za uživanjem, o nekoj časti i dostojanstvu, i apsolutno ništa ne preduzima. A to što ne zna šta hoće, niti šta oseća, to me je tek izluđivalo.

Melani Vilks – najbolji, meni najupečatljiviji, najhrabriji, najsposobniji, najdostojanstveniji lik romana. Žena nesposobnog Ešlija, Melani je oličenje dobrote, oličenje svega onog najboljeg što je staro vreme imalo. Ret će u jednom trenutku reći za nju da je prava slika onog nekadašnjeg dostojanstvenog juga. Ona je tako mila i prepuna razumevanja. Njeno je srce toliko dobro i neiskvareno da nije mogla pomisliti ni jednu jednu ružnu misao o ljudima koje je volela. Ona je u svima i u svemu videla samo dobro. Skerlet je zbog toga smatrala glupom, ali Skerlet nikada nije znala za plemenitost, pa je nije mogla videti ni onda kad joj je bila ispred nosa.

Prisi - nije glavni lik, ali me je toliko puta navela na smeh. Ubedljivo najludji lik, koji je pokazao Margaretin humor na najbolji mogući način.

Roman vredan svake hvale, saveršeno delo od prve do poslednje reči. Roman za ceo život.