Kazna za greh J. B. Alimpić

         

Jelena Bačić Alimpić rodjena je 1969. godine u Novom Sadu. Završila je Karlovačku gimnaziju, a potom upisala studije jugoslovenske književnosti i srpsko-hrvatskog jezika na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Svoj prvi roman pod nazivom ,,Ringišpil" objavila je 2010. Ovaj roman doneo joj je ogromnu popularnost u zemlji i okruženju, a svrstan je i u ediciju ,,Dragulji Lagune" kao jedan od najprodavanijih romana ove izdavačke kuće. 

Knjige trilogije ,,Kazna za greh" objavljivane su 2015-2016. godine. Postigle su veliki uspeh. Pored ovih dela, Jelena je objavila i sledeće romane: ,,Pismo gospodje Vilme" (2012) ,,Poslednje proleće u Parizu" (2014) ,,Nigde nema te" (2018) ,,Kofer iz Berlina" (2018) i ,,Njegove bele rukavice" (2019).

Pre nego što je počela da se bavi pisanjem radila je kao radio i tv voditeljka, najveću popularnost je stekla vodeći emisiju ,,Bravo show" na TV Pink-u. Danas živi kao slobodna umetnica u Novom Sadu sa svojim suprugom i dvoje dece.

1. ,,Noć kada su došli svatovi"

Prvi deo trilogije nosi naziv ,,Noć kada su došli svatovi" i počenje najpre Mihajlovim pismom Emiliji, nakon kojeg sledi njeno pismo njemu i poziv da je poseti u Beču. Iz ovih pisama možemo naslutiti da se radi o dvoje ljubavnika. Nakon toga, Jelena nas uvodi u priču počevši sa njihovim zajedničkim odrastanjem na imanju Mihajlovog oca grofa Ercega u Bačkoj, početkom 20-og veka. Emijlija, Mihajlova Ema, živela je sa svojim roditeljima kovačem Djokom i njegovom ženom, Lujizom, koje je obožavala i koji su obožavali nju. Mihajlov otac, grof Jovan Erceg, bio je blag i dobar čovek, dok je njegova žena, Mihajlova majka, važila za pakosnu i uvek nezadovoljnu osobu, koja je dane uglavnom provodila u svojoj sobi.

Grof je voleo svog sina, ali i njegovu prijateljicu Emiliju, čak joj je i omogućio školovanje, u čemu se ona pokazala izuzetno dobrom, dok Mihajla škola i nije mnogo zanimala, već ju je završavao jer je tako dolikovalo grofovom sinu. Ćerka kovača je iskreno uživala u sticanju novih znanja, u čemu je imala ogromnu podršku svoje majke, jer u to vreme baš i nije bilo uobičajno da se ženska deca slugu školuju. 

Prvi njihov rastanak dogodio se kada je Mihajlo poslat na dalje školovanje u Beču. Emilija je pamtila, volela i čekala. Kada se vratio, ona je već izrasla u lepu devojku i tada su shvatili da jedno prema drugom osećaju mnogo više od običnog prijateljstva. Majka ju je prethodno upozorila na razliku u staležima i naglasila joj da od njihove ljubavi ne može biti ničeg osim patnje. Ali kako objasniti mladom ženskom srcu da ne voli onog za kojeg je spremno sve odbaciti. Jedna je ta luda mladalačka ljubav, koja se čini najvažnijom, najvećom i za koju ne postoji prepreka koju ne bi mogla preleteti na krilima leptira koja počivaju u srcu onoga koji voli.

I Mihajlo i Emilija nastavili su sa školovanjem, pošto je bila najbolja učenica, dobila je preporuke za nastavak školovanja u Beču kod uglednog profesora Franca Nojbauera. Onoga dana kada je čula da će grof uskoro svog sina oženiti Natalijom, ćerkom uglednog advokata iz varoši, odlučila je da ode za Beč, kako bi Mihajlo mogao da bude srećan sa ženom koja ga je dostojna. U noći rastanka poklonila mu je svoju nevinost, jer je želela da kroz tu uspomenu nastavi da voli, ono što nije smela. Te noći kada su došli svatovi, Emilija je otišla, zabranivši svojim roditeljima da Mihajlu daju njenu adresu, čvrsto rešena da je zauvek ostane daleko. Kako se odlazi od ljubavi? Kako preživeti odlazak ljubavi? Da li je moguće biti srećan bez ljubavi? Tolstoj u svojoj ,,Ani Karenjinoj" kaže: Ako imaš ljubav, bićeš srećan, jer čovek sreću samo u sebi samom nalazi.

2. ,,Knjiga uspomena"

Drugi deo trilogije nosi naziv ,,Knjiga uspomena", po mom mišljenju joj više priliči naziv ,,Knjiga suza", jer sam uz nju toliko suza isplakala. Ostaje najsetnija knjiga koju sam ikada pročitala. 

Emilija odlazi u Beč, živi u kući svog mentora profesora Franca Nojbauera i upisuje studije književnosti. Mihajlo, živi i radi na imanju svog oca, u nesrećnom braku, sa dvoje dece i ogromnom tugom u srcu i čežnjom za jedinom ženom koju može voleti, a o kojoj godinama, decenijama čak ništa neće čuti. 

Emilija je one noće kada je otišla rešila da se više nikada ne vrati na imanje Ercegovih i ostaće dosledna tome, čak i kad je zbog smrti svog oca bila u iskušenju da ode i poslednji put vidi tog plemenitog čoveka kojeg je obožavala. U medjuvremenu, Emilija će se udati za svog mentora, sa kojimi će voditi miran i prstojan život. Zavoleće ovog dobrog, tako inteligentnog i razumnog čoveka, ali ne onom strasnom ljubavlju, nju je u svom srcu čuvala za samo jednog čoveka, čoveka kojeg se odrekla.

Plačem čak i dok ovo pišem, pa ću skratiti. Jeleninu emociju vam ne mogu dočarati, to sami morate doživeti.

3. ,,Molitva za oproštaj"

Treća knjiga trilogije nosi naziv ,,Molitva za oproštaj". Počinje susretom Emilije i grofa Jovana nakon mnogo godina, koji je Emiliju duboko potreso. Snašla ju je još jedna nesreća, jer je njen suprug postepeno gubio čulo vida, kao i razum, ali je ona bila čvrsto rečena da ga neguje, i na taj način mu uzvrati za silnu ljubav koju joj je darovao, i ako mu ona nije mogla uzvratiti na isti način. 

Njena majka, Lujiza, doći će da živi u njihovom domu, jer se nakon smrti svog muža nikako nije mogla navići na život bez njega. Emilija postaje profesorka na fakultetu, živi mirnim i povučenim životom. Mihajlo, čiji su sinovi već odrasli ljudi, ostao je u nesrećnom braku, i bez zaborava. On je za razliku od Emilije želeo da se seća, da večno pamti. Dok je ona bežala u zaborav, on je negovao sećanje na ljubav čiji se plamen nikada nije ugasio.

Na kraju knjige konačno će doći do njihovog susreta, kada će tajna koja ih je razdvojila konačno biti rasvetljena. Saznaće da li su zaista morali patiti čitavog života, ili je strah priznanja greha, njihovu ljubav nazvao istim imenom i time je osudio na patnju.

Zašto su kaznu za greh morala podneti deca onih koji su zgrešili i da li će u sebi naći snage da im oproste uprkos svoj nesreći koju su bez sopstvene krivice godinama nosili u srcu. Da li će konačno u poznim godinama pronaći mir i bar trunku sreće koja im je uskraćivana. Da je kraj bio drugačiji mislim da to Jeleni nikada ne bih oprostila.

Vrhunski romani o ljubavi, patnju, grehu i oproštaju.